Osnivanje
Privredna društva
Akcionarsko društvo
Akcionarsko društvo (eng. “joint stock company”) jeste privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovnim imenom, čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije koje se u tu svrhu izdaju. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Akcionari akcionarskog društva ne odgovaraju za obaveze društva, osim do iznosa ugovorenog, a neuplaćenog uloga u imovinu društva, što praktično znači da kada unesu ceo ulog koji su ugovorili u osnivačkom aktu svaka dalja odgovornost akcionara prestaje
U našem pozitivnom pravu akcionarska društva se dalje dele na: otvoreno akcionarsko društvo (“open joint stock company”) i zatvoreno akcionarsko društvo (“closed joint stock company”).
Otvoreno A.D. – Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija u vreme osnivanja društva, odnosno ako takav poziv učini društvo nakon osnivanja izdavanjem svog prospekta na nekoj od berzi. Otvoreno akcionarsko društvo ne može ograničiti svojim osnivačkim aktom, statutom ili drugim opštim aktom prenos akcija trećim licima. Naprotiv, prenos akcija je potpuno slobodan, ali potpuno slobodan na berzi (kupoprodaja akcija) dok za trgovanje, odnosno raspolaganje van berze osim poklona, u slučaju nasleđa, ili promena statusa kod privrednih društava, ne može vršiti promet. Tako npr. nije moguće napraviti ugovor o kompenzaciji gde bi neko dao određenu stvar (kuću) ili pravo (autorsko pravo, potraživanje duga) u zamenu za akcije koje se kotiraju na berzi. Broj akcionara otvorenog akcionarskog društva je neograničen.
Zatvoreno A.D. (“closed joint stock company”) je privredno društvo čije se akcije izdaju samo njegovim osnivačima ili ograničenom broju drugih lica. Zatvoreno akcionarsko društvo može imati najviše 100 akcionara. Zatvoreno društvo ne može vršiti upis akcija javnom ponudom ili na drugi način nuditi svoje akcije javnim putem. Dakle, ne može biti kotirano na berzi. Zatvoreno akcionarsko društvo je jako slično društvu sa ograničenom odgovornošću, gotovo identično.
Suštinska razlika je što se ono ipak i registruje i podaci o njegovim akcijama i akcionarima i statusu vode se pored Agencije za privredne registre i kod Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti, što svakako uvećava troškove biznisa. Sa druge strane, njegova (jedina) prednost u odnosu na D.O.O. je što kod ove forme privrednog društva raspolaganje akcijama/vlasništvom može biti slobodno odnosno bez obaveznog prava preče kupovine. Kod D.O.O. to nije najbolje uređeno pozitivnim propisima. Kod D.O.O. se može urediti slobodan prenos vlasništva (udelima), ali ipak uz obavezu prava preče kupovine suvlasnika takvih udela.
Društvo sa ograničenom odgovornošću
Osnivači DOO su vlasnici udela u osnovnom kapitalu tog društva. To znači da vlasnik udela može biti samo jedan član DOO, ali može postojati i više vlasnika udela u osnovnom kapitalu. Najmanji iznos osnovnog kapitala DOO je 100 dinara.
Članovi DOO su odgovorni za obaveze preduzeća samo do visine svog udela, odnosno do visine uplaćenog ili unetog uloga u društvo. Ne odgovaraju za obaveze firme svojom ličnom imovinom, već snose rizik srazmerno visini svog udela. Pored toga članovi DOO mogu i da ostvare svoja prava u društvu, takođe srazmerno visini svog udela (pravo glasa, raspodela dobiti). Ukoliko dođe do zloupotrebe ili štete nastale krivicom jednog ili više članova društva, onda oni postaju odgovorni.
Komanditno društvo K.D.
Komanditno društvo (eng. “limited partnership” i, “special partnership”)je oblik privrednog društva koje osnivaju najmanje dva osnivača – (komplementar i komanditor). Osniva se zarad obavljanja delatnosti pod jednim poslovnim imenom u cilju sticanja profita.
Komanditno društvo mora imati najmanje jednog komplementara i najmanje jednog komanditora. Komplementar je osnivač koji za obaveze društva odgovara neograničeno i celokupnom svojom imovinom. Komanditor je drugi osnivač koji je odgovoran za obaveze društva srazmerno visini svog uloga (ne odgovara svojom ličnom imovinom). Pored toga, za sve obaveze društva odgovara i pravno lice svojom celokupnom imovinom.
Ova forma društva je nastala u srednjem veku iz potrebe da se ljudi koji su finansirali putovanje i trgovinu brodovima osiguraju i odgovaraju do visine tako unetog uloga, kao i da podaci o njima ostanu tajni (sveštenstvo i plemstvo).
Vremenom je ova forma izgubila u potpunosti na svom značaju i gotovo da je nema u pozitivnoj praksi. Predmetna forma je, ništa drugo, nego hibridno društvo i prelazna faza između ortačkog društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Činjenica da spaja nespojivo (nekog ko je spreman da neograničeno odgovara za biznis i nekoga ko to nije), zatim da je jako staromodna, nefleksibilna, zastarela i da nije ništa drugo do pravnog surogata D.O.O. i O.D, dovoljan je razlog što je ova forma kod nas i u svetu zastupljena do najviše 1% u odnosu na ostale aktivne forme privrednih društava.
Ortačko društvo O.D.
Ortačko društvo (eng. “parthership company”) je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka društva radi obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom. Ortačko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. Ortačko društvo i D.O.O. imaju veoma mnogo sličnosti, gotovo da su identični načini osnivanja, organizovanja, odlučivanja, raspolaganja vlasništvom i slično. Ključna razlika je to što su ortaci ortačkog društva odgovorni solidarno za sve obaveze ortačkog društva celokupnom svojom imovinom, dok kod D.O.O. članovi ne odgovaraju svojom imovinom za obaveze D.O.O, osim u izuzetnim slučajevima.
Ostale pravne forme
Ogranak domaćeg pravnog lica
U pravnom prometu istupa u ime i za račun pravnog lica koje je osnovalo ogranak. Za sve obaveze ogranka, koje u toku poslovanja nastanu prema trećim licima, odgovara privredno društvo osnivač (preduzeće koje je osnovalo ogranak).
Ogranak stranog pravnog lica
Ogranak stranog pravnog lica je izdvojeni organizacioni deo inostrane kompanije preko koga ono obavlja delatnost u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom. Ono ima svoju registrovanu pretežnu delatnost, ali može da obavlja i sve druge delatnosti koje nisu zakonom zabranjene. Pretežna delatnost ogranka i pretežna delatnost društva osnivača ne moraju biti iste, već se mogu razlikovati.
Ogranak mora imati svog zakonskog zastupnika. Ogranak strane firme u Srbiji nema status pravnog lica, već obavlja radnje i istupa u ime i za račun osnivača. Osnivač ogranka je strano privredno društvo koje je odgovorno i upravlja poslovanjem ogranka. Za sve obaveze koje nastanu u okviru poslovanja ogranka odgovara strana firma, kao osnivač. U poreskom smislu ogranak ima status kao domaći poreski rezident.
Predstavništvo
Postoje ograničenja u radu predstavništva, a to je da ne može obavljati redovnu delatnost strane firme. Odnosno, ne može da plasira ili prodaje robu, niti da pruža svoje usluge na domaćem tržištu. Predstavništvo može jedino da zaključuje poslove koji su povezani sa njihovim tekućim poslovanjem.
Preduzetnici
Preduzetnici mogu biti sva nezaposlena lica. Pored toga, kao preduzetnik se može registrovati i osoba koja jeste u radnom odnosu (zaposlena lica). U tom slučaju osniva se kao preduzetnik iz radnog odnosa. Za sve obaveze ili nastalu štetu preduzetnik odgovara ličnom imovinom.
Udruženja, Fondacije i zadužbine,
Sportska udruženja
Dodatne informacije
Osnivanje preduzetničke radnje – preduzetnik
Pravna forma preduzetnik – PR omogućava brzu registraciju, pauziranje poslovanja u bilo kom trenutku, kao i najbrži proces zatvaranja u slučaju da se vaša ideja ipak nije pokazala kao uspešna i održiva. Preduzetnik je idealna forma za testiranje ideje, preduzetničkih...