Stečaj
Stečaj
Stečaj je zakonom utvrđen postupak koji se provodi nad imovinom dužnika radi namirenja poverilaca. Pored namirenja poverilaca stečajem se onemogućava dalje loše poslovanje privrednog subjekta. Stečajem se postiže kako ravnomerno namirenje poverilaca tako i zaštita dužnika od poverilaca koji na svaki način žele da se namire iz dužnikove imovine.
Posmatrano u širem smislu stečaj podrazumeva pad poslovne aktivnosti preduzeća zbog čega se ne ostvaruju očekivani poslovni rezultati. Sprovodi se bankrotstvom ili reorganizacijom nad stečajnim dužnikom.
Cilj stečaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.
Stečajni razlozi
Stečajni postupak se pokreće predlogom poverioca ili stečajnog dužnika i otvara se kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga.
Stečajni razlozi su:
- trajnija nesposobnost plaćanja;
- preteća nesposobnost plaćanja;
- prezaduženost;
- nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način
Organi stečajnog postupka
Organi stečajnog postupka su stečajni sudija, stečajni upravnik, skupština poverilaca i odbor poverilaca.
Stečajni sudija
Odlučuje o pokretanju postupka, utvrđuje razloge stečajnog postupka, imenuje i razrešava stečajnog upravnika, odobrava troškove postupka i sl.
Stečajni upravnik
Stečajni upravnik vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika.
Stečajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove stečajnog upravnika u ime organizacije koja je posebnim zakonom određena da obavlja poslove stečajnog upravnika, imaju status službenog lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika kojima se reguliše položaj službenog lica.
Stečajni upravnik ima legitimaciju koju izdaje ovlašćena organizacija.
Stečajni upravnik legitimaciju može da upotrebljava samo za službene radnje koje preduzima u granicama svojih zakonskih ovlašćenja.
Skupština poverilaca
Skupština poverilaca formira se na prvom poverilačkom ročištu i čine je svi stečajni poverioci.
Zajedno donoseodluku o bankrostvu, biraju i opozivaju predsednika skupštine, razmatraju izveštaje stečajnog upravnika itd.
Odbor poverilca
Daje mišljenje o načinu unovčenja imovine, o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika, saglasnost na završni račun stečajnog dužnika i sl.
Načela stečaja
Stečaj se sprovodi poštovanjem određenih načela.
Načelo zaštite stečajnih poverilaca
Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, u skladu sazakonom.
Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti
U stečajnom postupku svim poveriocima obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije.
Načelo ekonomičnosti
Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.
Načelo sudskog sprovođenja postupka
Po otvaranju stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti.
Načelo imperativnosti i prekluzivnosti
Stečajni postupak se sprovodi po odredbama Zakona o stečaju, ako zakonom nije drugačije određeno. Na pitanja koja nisu posebno uređena Zakonom o stečaju, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Propisani rokovi su prekluzivni.
Načelo hitnosti
Stečajni postupak je hitan. U stečajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid.
Načelo dvostepenosti
Stečajni postupak je dvostepen, osim ako je zakonomo stečaju isključen pravni lek.
Načelo javnosti i informisanosti
Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu.
Svi poverioci imaju pravo da zatraže i da od stečajnog upravnika blagovremeno dobiju sve informacije koje se odnose na stečajnog dužnika, na tok stečajnog postupka i na imovinu i upravljanje imovinom stečajnog dužnika.
Zaključak o podacima koji predstavljaju službenu ili poslovnu tajnu donosi stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika.
Oglasi, rešenja i drugi akti suda, na dan donošenja, objavljuju se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, a rešenja i drugi akti suda, kada je to propisano ovim zakonom, dostavljaju se i odgovarajućem registru radi javnog objavljivanja na internet strani tog registra ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata, ukoliko taj registar nema svoju internet stranu.
Svi podnesci stečajnog upravnika i učesnika u postupku sa svim prilozima objavljuju se, odmah po prijemu, na javnom portalu nadležnog privrednog suda ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka, uz poštovanje propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Postupanje i donošenje odluka u stečajnom postupku vrši se na osnovu uvida u sve raspoložive informacije.
Stečajna masa
Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka.
Redosled namirenja
Iz stečajne mase prioritetno se namiruju troškovi stečajnog postupka, a po njihovom punom namirenju obaveze stečajne mase.
Stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se namiriti tek pošto se namire stečajni poverioci višeg isplatnog reda.
Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.
Isplatni redovi:
- u prvi isplatni red spadaju neisplaćene neto zarade zaposlenih i bivših zaposlenih, u iznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečajnog postupka sa kamatom od dana dospeća do dana otvaranja stečajnog postupka i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i potraživanja po osnovu zaključenih ugovora sa privrednim društvima čiji su predmet neisplaćene obaveze na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka, a čiju osnovicu za obračun čini najniža mesečna osnovica doprinosa, saglasno propisima o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje na dan otvaranja stečajnog postupka;
- u drugi isplatni red spadaju potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;
- u treći isplatni red spadaju potraživanja ostalih stečajnih poverilaca;
- u četvrti isplatni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova, u delu u kojem ti zajmovi nisu obezbeđeni, a koji su stečajnom dužniku odobreni od strane lica povezanih sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona, osim lica koja se u okviru svoje redovne delatnosti bave davanjem kredita i zajmova.
Potraživanja stečajnih poverilaca koji su se pre otvaranja stečajnog postupka saglasili da budu namireni nakon punog namirenja potraživanja jednog ili više stečajnih poverilaca, biće namireni tek nakon punog namirenja trećeg isplatnog reda sa pripadajućim kamatama.